Ретроспективна изложба визуелних комуникација Слободана Машића

Ретроспективна изложба визуелних комуникација Слободана Машића

МАШИЋ – Ретроспективна изложба визуелних комуникација Слободана Машића

од 18. децембра 2021. до 5. фебруара 2022.

Изложба МАШИЋ – Ретроспективна изложба визуелних комуникација Слободана Машића (Музеј примењене уметности, 12. септембар – 19. октобар 2018) постигла је у Београду несвакидашњи успех и привукла велику медијску пажњу. Проглашена је за најбољу изложбу године у Републици Србији у избору Друштва историчара уметности Србије (ДИУС), а аутори текстова у каталогу изложбе Слободан Јовановић, Борут Вилд, Јерко Денегри и Мирослав Мушић су добили награду „Павле Васић”, најзначајнију награду за текстове из области примењене уметности у Србији, коју додељује удружење УЛУПУДС. Изложба МАШИЋ – Ретроспективна изложба визуелних комуникација Слободана Машића у Српском културном центру у Паризу представља већи део дизајна визуелних комуникација и независног издаваштва које је обликовао Слободан Машић, а који је био приказан на изложби у Музеју примењене уметности у Београду 2018. године.

Слободан Машић (1939–2016, Београд) био је један од најзначајнијих уметника и независних издавача који су током протеклих пола века обликовали визуелне комуникације у Србији и Југославији. Током студија на Архитектонском факултету (1958–1964) упознаје будућу жену и најважнију сарадницу Савету Пухало, касније Машић. Након завршетка студија, примењује искуства стечена на факултету у дизајну визуелних комуникација. Тада ради плакате и каталоге за Дом омладине и Графички колектив у Београду, покреће едицију књига Независна издања, оснива дизајн студио Студио Structure (са Саветом Машић, Бором Ћосићем, Драгошем Калајићем и Стефаном Богдановићем), графички обликује разне књиге, часописе Сусрет, НБ’68 и РОК, шпице за култне југословенске филмове и започиње сарадњу са позориштем Атеље 212, као и филмским фестивалом ФЕСТ.


Већ крајем ’60-их година прошлог века, Машић дефинише своју поетику, првенствено путем креирања чувених идеограма, као што су звезда уписана у круг (знак његовог Студија Structure) или идеограм који чине супротно усмерене вертикалне стрелице (знак Независних издања). Његова способност да манипулише графичким дизајном омогућила му је да анализира садржај комуникације, сводећи је на симболичку суштину. Без сувишне ликовности, он конструише површине које постају преносник значења садржине плаката, књиге или других средстава визуелних комуникација. Машићев дизајн за београдски позоришни фестивал БИТЕФ представља један од најзначајнијих опуса у области визуелних комуникација у Србији и тадашњој Југославији. Током 26 година сарадње, од 1971. до 1996. године, Машић је мењао графичка решења, па је од почетних идеограма и фотографија предмета, почео да користи фотографије делова људског тела (уз вишедеценијску сарадњу са фотографима Браниславом Николићем и Владимиром Поповићем), да би на крају, спојем мултипликованих фотографија, идеограма и разних знакова створио специфичан дизајн који у свету постаје препознат као дизајн фестивала БИТЕФ.


Слободан Машић је био један од првих независних издавача у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. У оквиру своје едиције Независних издања, објавио је више од три стотине књига писаца, песника, историчара, теоретичара и уметника. За своје стваралаштво Слободан Машић је добио многобројне међународне и домаће награде, од којих издвајамо следеће: Награда 12. Октобарског салона, Београд (1971), Награда Министарства културе Чехословачке на 8. Бијеналу графичког дизајна, Брно, Чехословачка (1978), Златна медаља, БИО 9, Љубљана (1981) и Награда за животно дело УЛУПУДС-а, Београд (1993). Графичким дизајном и дизајном визуелних комуникација за институције културе – галерије, музеје, фестивале филма и позоришта – учествовао је у ширењу свести о значају дизајна у друштву. Тежња ка образовању друштва о значају квалитетних визуелних комуникација била је идејно полазиште у његовом графичком дизајну и, истовремено, његов најзначајнији допринос у историји уметности и дизајна у Југославији и Србији.

Отварање изложбе биће у суботу 18. децембра 2021. у 19 часова у Културном центру Србије.