Изложбе

Ретроспективна изложба визуелних комуникација Слободана Машића

МАШИЋ – Ретроспективна изложба визуелних комуникација Слободана Машића

од 18. децембра 2021. до 5. фебруара 2022.

Изложба МАШИЋ – Ретроспективна изложба визуелних комуникација Слободана Машића (Музеј примењене уметности, 12. септембар – 19. октобар 2018) постигла је у Београду несвакидашњи успех и привукла велику медијску пажњу. Проглашена је за најбољу изложбу године у Републици Србији у избору Друштва историчара уметности Србије (ДИУС), а аутори текстова у каталогу изложбе Слободан Јовановић, Борут Вилд, Јерко Денегри и Мирослав Мушић су добили награду „Павле Васић”, најзначајнију награду за текстове из области примењене уметности у Србији, коју додељује удружење УЛУПУДС. Изложба МАШИЋ – Ретроспективна изложба визуелних комуникација Слободана Машића у Српском културном центру у Паризу представља већи део дизајна визуелних комуникација и независног издаваштва које је обликовао Слободан Машић, а који је био приказан на изложби у Музеју примењене уметности у Београду 2018. године.

Слободан Машић (1939–2016, Београд) био је један од најзначајнијих уметника и независних издавача који су током протеклих пола века обликовали визуелне комуникације у Србији и Југославији. Током студија на Архитектонском факултету (1958–1964) упознаје будућу жену и најважнију сарадницу Савету Пухало, касније Машић. Након завршетка студија, примењује искуства стечена на факултету у дизајну визуелних комуникација. Тада ради плакате и каталоге за Дом омладине и Графички колектив у Београду, покреће едицију књига Независна издања, оснива дизајн студио Студио Structure (са Саветом Машић, Бором Ћосићем, Драгошем Калајићем и Стефаном Богдановићем), графички обликује разне књиге, часописе Сусрет, НБ’68 и РОК, шпице за култне југословенске филмове и започиње сарадњу са позориштем Атеље 212, као и филмским фестивалом ФЕСТ.

Већ крајем ’60-их година прошлог века, Машић дефинише своју поетику, првенствено путем креирања чувених идеограма, као што су звезда уписана у круг (знак његовог Студија Structure) или идеограм који чине супротно усмерене вертикалне стрелице (знак Независних издања). Његова способност да манипулише графичким дизајном омогућила му је да анализира садржај комуникације, сводећи је на симболичку суштину. Без сувишне ликовности, он конструише површине које постају преносник значења садржине плаката, књиге или других средстава визуелних комуникација. Машићев дизајн за београдски позоришни фестивал БИТЕФ представља један од најзначајнијих опуса у области визуелних комуникација у Србији и тадашњој Југославији. Током 26 година сарадње, од 1971. до 1996. године, Машић је мењао графичка решења, па је од почетних идеограма и фотографија предмета, почео да користи фотографије делова људског тела (уз вишедеценијску сарадњу са фотографима Браниславом Николићем и Владимиром Поповићем), да би на крају, спојем мултипликованих фотографија, идеограма и разних знакова створио специфичан дизајн који у свету постаје препознат као дизајн фестивала БИТЕФ.

Слободан Машић је био један од првих независних издавача у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. У оквиру своје едиције Независних издања, објавио је више од три стотине књига писаца, песника, историчара, теоретичара и уметника. За своје стваралаштво Слободан Машић је добио многобројне међународне и домаће награде, од којих издвајамо следеће: Награда 12. Октобарског салона, Београд (1971), Награда Министарства културе Чехословачке на 8. Бијеналу графичког дизајна, Брно, Чехословачка (1978), Златна медаља, БИО 9, Љубљана (1981) и Награда за животно дело УЛУПУДС-а, Београд (1993). Графичким дизајном и дизајном визуелних комуникација за институције културе – галерије, музеје, фестивале филма и позоришта – учествовао је у ширењу свести о значају дизајна у друштву. Тежња ка образовању друштва о значају квалитетних визуелних комуникација била је идејно полазиште у његовом графичком дизајну и, истовремено, његов најзначајнији допринос у историји уметности и дизајна у Југославији и Србији.

Отварање изложбе биће у суботу 18. децембра 2021. у 19 часова у Културном центру Србије.

Изложба "Transitory" од 26. новембра до 15. децембра 2021.

Еш-сур-Алзет (Луксембург), Каунас (Литванија), Нови Сад (Србија). Три града. Три земље – црвене, богате, нодалне – наводњене рекама и потоцима. Од обала су мушкарци и жене подигли мостове, обележили прагове и прешли преко њих. Бескрајна путовања напред-назад, изван плутајућих граница. Вековне приче о мозаицима и венчањима, уткане у славна времена и падове.

У 2022. години, три европске престонице културе. Година за прославу ових заједничких заоставштина и најаву новог замаха, динамике на делу за замишљање и изградњу будућности.

transitory - пролазно: оно што не траје, што нуди пролаз на другу страну.

Снимљене у Еш-сур-Алзет, Каунасу и Новом Саду, слике које су овде представљене - фотографије и видео - позивају вас на шетњу, у шетњу из снова кроз простор и време. Из овог инсценирања фрагментираних представа рађа се осећај припадности: ова лица, ове зграде и ови објекти претварају се у симболе наше заједничке и флуидне културе. У истом кретању, сви ови трагови, усидрени на њиховој територији, измичу њиховој везаности. У сваком од нас плове и укрштају се сећања, колективна и интимна. Од митова до утопија, застају и одлазе: независност, револуција, модерност...

Ношени овим поетским погледима, лутамо између сенки и светла, елипси и детаља, фантазија и стварности.

Изложба "Наша историја, наша сећања" од 22. септембра до 13. октобра 2021.

Путујућа изложба посвећена сећању на ослобађање Србије у јесен 1918. и сећању на солидарност српских и француских војника и цивила у Првом светском рату.

Протекао је један век откада је пробој Солунског фронта омогућио савезничким трупама Источне армије, напредовање ка Дунаву и Јадрану, као и ослобађање Србије, тешко страдале у рату.

Осећања која буде беседе о ослобађању Србије од страна Источне армије, са француским и српским трупама у првим редовима, остају у срцу заједничког сећања, које чувају многи српски градови.

И након сто година, много је српских породица које негују успомену на оне који су се борили за слободу, на фронту или у позадини. Бројне су приче које сведоче о посебној солидарности француских и српских цивила и војника у то ратно доба.

Ова изложба враћа нас у те историјске дане и доноси сведочанства грађана Србије који су се одазвали позиву Француског института у Србији и пристали да поделе приче и успомене чуване у њиховим породицама кроз генерације. Сведочанства су прикупљана од марта до јуна 2018. и биће представљена на друштвеним мрежама Француског института. Многа од њих уврштена су у ову изложбу.

Изложбу је реализовао Француски институт у Србији, уз подршку Mission du centenaire (Париз) и Schneider Electric Србија, у сарадњи са градским управама, архивима и музејима градова Београд, Кладово, Књажевац, Лесковац, Неготин, Ниш, Пирот, Прокупље, Врање, и Зајечар.

Реализација : Жан-Батист Кузан (концепт), Соња Филиповић (координација), Јасмина Константиновић (дизајн).

Стручни саветници : Александра Мирић, архитекта конзерватор (Ниш) / сарадница на пројекту прикупљања и обраде сведочанстава, Станислав Сретеновић, историчар, научни саветник при Институту за савремену историју (Београд) / саветник за историјска питања, аутор текстова за паное 2-6 , уредник текстова о ослобођању градова.

Субота, 16. октобар 2021. у 19 сати – Отварање изложбе „Сава Секулић - моћ визије“

„ Сава Секулић - Моћ визије“ је изложба слика светског класика Саве Секулића (1902-1989) из збирке Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини, Србија. Аутентични аутодидакт, далеко испред свог времена по снази своје оригиналности и истрајношћу ликовног инстинкта. Данас се убраја међу најзначајније класике неконвенционалне уметности у свету, која је настајала изван мејнстрим токова званичне академске и професионалне умјетности. Његов јединствени уметнички опус издваја га као особеног ствараоца у оквирима наивне и маргиналне уметности, али и у савременој уметности уопште. Иако је сам уметник, на известан начин, своје место одредио додајући имену псеудоним аутодидакт, његово дело је истовремено дефинисано у широком распону, од самоуког ликовног израза и наивне уметности, утемељених у традиционалним вредностима, до неограничене слободе арт брута и аутсајдерске уметности.

Отварање изложбе биће у суботу, 16. октобра 2021. године у 19 часова у Српском културном центру у Паризу. Изложба ће бити отворена до 19. новембра 2021. године.

Изложба слика Цилета Маринковића “ПРОЛАЗНИЦИ” од 17. јуна до 31. августа 2021.

Изложба слика Цилета Маринковића “Пролазници” биће представљена публици у Српском Културном Центру у Паризу од 17. јуна до 31. августа. Ангажован у свом ликовном изразу, Циле Маринковић је хроничар тренутка и времена у којем живи. Изложба “Пролазници” је посебан тематски задатак, сагледан из контекста Цилетовог живота, у којем је Човек као централна фигура представљан као номад савременог доба.

Изложба се састоји од 20 дела великог формата, уља на платну.

Већ више од 25 година, Циле Маринковић гради своју међународну уметничку каријеру у галеријама и музејима у Србији и Француској као и у свету.

“Пролазници” су заправо људи које срећемо на улици, у кафићу, у метроу, на аеродромима, људи које не познајемо и са којима се уствари не сусрећемо. Ми њих видимо, ту и тамо их запазимо, каткад их посматрамо, али они су и даље незнанци, анонимуси. А ипак су отелотворење друштва у којем живимо, у које смо поринути, тако да су они слика и прилика, чак и калеидоскоп тог истог друштва.

Циле се везује за ликове које изводи на сцену, које помало и удаљава од нас да их боље видимо и које моделира према својој машти. Уједно је и створитељ само свог света и преноситељ онога што чини одраз једног времена. На улици или у кафићу, он брзим потезима прави скице у свом блокчићу, који му служи као подсетник. А кад је поново у свом атељеу, он синтетизује ликове на платну, најпре акрилним бојама, преко којих иду уљане боје, играјући се са заустављеним покретима и наносима слојева.

Из текста “Пролазници”, аутор Ив Кобри

БИОГРАФИЈА

Милан Маринковић ЦИЛЕ рођен је у Београду 1947. године. Дипломирао је 1972. године на Академији ликовних уметности у Београду. Као стипендиста Југословенске владе боравио је три године у Паризу (1977 – 1980). Од 1966. године имао је преко 150 самосталних изложби и учествовао на преко 250 колективних изложби у Југославији, Француској, Белгији, САД, Италији, Шпанији итд. Добитник је већег броја награда и признања у земљи и инострансву - Златна палета УЛУС-а, Специјална награда жирија 8. Интернационалног Фестивала Уметности у Кањ-сур-Мер-у (Француска), велика награда жирија Јесење изложбе УЛУС-а, Октобарска награда града Београда, Национално признање уметницима за врхунски допринос култури Републике Србије (2011), добитник је Ордена Карађорђеве звезде првог степена (2021), постаје члан Савета Универзитета уметности у Београду (2021) и др. од 1992. године живи и ради на релацији Београд-Париз. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) као и Удружења уметника Француске (La Maison des Artistes).

BITTER MEDICINE #01*, ДОКУМЕНТАРНО

BITTER MEDICINE #01*, ДОКУМЕНТАРНО

Датум: децембар 2020 - јануар 2021

Интервенција пројекта Bitter Medicine #01 уметничког двојца :mentalKLINIK изменила је контекст инсталације “Puff Out” покренуте у главној галерији Музеја савремене уметности у Београду (МСУБ) током првог таласа пандемије корона вируса у Европи. Приступ овог креативног одговора на затварање био је усмерен на превазилажење привременог затварања културних институција и заобилажење наметнутих ограничења реактивацијом визуелног тока у музеју.

Кроз прозор Културног центра Србије у Паризу током радног времена, цртеж генерисан на поду алгоритамским понашањем шест робота-усисивача може се видети споља. Захваљујући игри огледала на стаклу културног центра, привремено искуство “Puff Out“ омогућиће пролазницима да се диве свом, као и одразу машина које изгледају као да лебде у простору, стварајући тако интроспективи перформанс.

Усред другог таласа пандемије вируса короне у Европи, Музеј савремене уметности у Београду изабрао је да представи документарни филм о пројекту Bitter Medicine #01. Ова снимљена верзија интервенције у МСУБ-у доступна је на интернет страници Културног центра Србије.

* PUFF OUT * Инсталација као Bitter Medicine за затворене културне институције, коју је покренуо уметнички двојац :mentalKLINIK, а курирао Карл Де Смет за Музеј савремене уметности у Београду као први домаћин у периоду од 6. маја до 7. јуна 2020. и уживо преношено 24/7 на интернет страници музеја.

* Puff Out M_2001, 2020,

6 Робота за усисавање са посебним поклопцима, јединицама за пуњење, разним шљокицама

:mentalKLINIK је двојац уметника из Истанбула са седиштем у Бриселу, који чине Јасмин Бајдар и Бирол Демир, који су започели заједничку праксу 1998. године.

:mentalKLINIK са нескривеном спретношћу обухвата невидљиве политичке стратегије и друштвену динамику кроз ултра модерне уређаје привидне лакоће. Попут диско кугле, пројекти :mentalKLINIK-а су избор њиховог вишестраног приступа свом универзуму. Одупирући се јединственом речнику или стилу, њихов свет је разиграни универзум пун хедонистичке привлачности који се може доживети као свечан и гламурозан, али и изненађујућ како приступамо да бисмо ближе открили основно насиље које сугерише лош осећај после забаве или застрашујући почетак краја. Њихови радови осцилирају између емоционалних и роботских ставова. Све је то дело шифровања на које нас позивају, између истинитог и лажног, вештачког и површног, као да је све случај фалсификовања.

www.mentalklinik.com

@mentalklinik

ПРОШЛЕ ИЗЛОЖБЕ

Уторак, 4. фебруар 2020. у 19 часова - „Европска баштина у савременом стрипу и илустрацији“

Отварање 4. фебруара 2020. у 19 часова.

Четврто издање фестивала НОВА, одржано у октобру 2019. године у Панчеву у организацији КомуникАрт агенције, било је део обележавања Европске године културне баштине. У оквиру велике међународне изложбе под називом „Европска баштина у савременом стрипу и илустрацији“, коју је Министарство културе и информисања пријавило на званичном програму Европске године културне баштине у Србији, представљена су дела 42 аутора из 25 земаља. Циљ изложбе био је подизање свести о европској историји и вредностима као и јачање осећаја припадности европском идентитету кроз очи и оловке стрип аутора и илустратора.

Изложба ће трајати до 18. марта 2020. године.

ИЗЛОЖБА „БЕЛИ ДАН“ од 11. до 14. децембра 2019.

Презентација модног пројекта инспирисанoг нематеријалним културним наслеђем Србије.