Изложбе

Изложба „URBAN MAELSTROM” уметнице Јелене Г. Никол

У уторак, 24. јануара у 19 часова у Културном центру Србије одржаће се отварање изложбе „URBAN MAELSTROM” уметнице Јелене Г. Никол.

Сликарка Јелена Г. Никол, рођена у Крушевцу у Србији, вратила се да се настани у земљи својих предака и сада живи и ради у Паризу. Овај виртуоз непредвидивог дефинише свој рад као „еклектичку фигурацију“ храњену позоришним и фотографским утицајима, која спаја симболизам, тахизам, геометрију, перспективу на различитим плановима, употребу боја и слика које призивају поп арт, стрип и слогане које користи за преношење порука. Користећи цртеж, сликарство и колаж, она у своја платна уткива приче понекад састављене од аутобиографских елемената, понекад од вести, заплетене у апстрактне, инстинктивне и менталне форме.

Изложба ће бити отворена за јавност од 24. јануара до 6. фебруара 2023. године, од уторка до суботе од 11.30 до 19.30 часова.

ПРОШЛЕ ИЗЛОЖБЕ

Изложба "Олга Кешељевић и Марк Барбеза. Једна сасвим (не)обична српско-француска веза"

Отварање изложбе "Олга Кешељевић и Марк Барбеза. Једна сасвим (не)обична српско-француска веза" одржаће се у четвртак, 22. децембра 2022. године у 19:30 часова.

У оквиру едиције „Уметност и историја“  Галеријa Матицe српске објавила је 2020. године научну студију посвећену продубљеном истраживању културних спона између Француске и Србије, с циљем указивања на до сада недовољно познате личности националне историје уметности. Пратећи и реконструишући животе Олге Кешељевић и Марка Барбезаа, њихову делатност, уметничку збирку, књиге које су објављивали, доступну епистоларну грађу и фотографије из породичних албума, ауторка проф. др Дијана Метлић је објединила личну историју и уметност, појединца и европске уметничке токове. На основу ове студије настаје и истоимена изложба која ће бити представљена у Културном центру Србије у Паризу од 22. децембра 2022. до 21. јануара 2023. године.

Размишљајући о српско-француским односима изван великих историјских наратива, изложба жели да истакне да мали знаци у времену постају упоришне тачке у којима се преплићу културе Србије и Француске. Превладати заборав стваралаштвом и улагањем у уметност, како су то чинили Олга Кешељевић и Марк Барбеза негујући српско-француске уметничке везе,један је од могућих начина да се појединац супротстави бесмислу свакодневице. Посвећеност „малим“ причама једанје од водећих задатака новије историје уметности, што управо ова изложба настоји да покаже.У питању је прича о животу. О непресушној љубави према књижевности и сликарству. О једној (не)обичној вези и жељи да се превазиђе заборав.

Изложба ће бити отворена за јавност од 22. децембра 2022. до 21. јануара 2023. године, од уторка до суботе од 11.30 до 19.30 часова.

Изложба "Јелена: Велика краљица"

Отварање изложбе "Јелена: Велика краљица" одржаће се у четвртак, 1. децембра 2022. године у 18 часова.

Јелена Анжујска (1236 ? - 1314), жена српског краља Уроша I и мајка потоњих краљева Драгутина и Милутина, једна је од најзанимљивијих али и најмистериознијих личности које су се налазиле на двору српске средњовековне владарске породице Немањића. Њено порекло које се често везује за Француску, није још у потпуности расветљено, али политика и уметност краја 13. и почетка 14. века несумњиво сведоче о њеном образовању и снажном утицају који је извршила на своје савременике. Она је уједно и једина жена о чијем животу је написано житије, и то из пера једног од најугледнијих црквених великодостојника - архиепископа Данила Другог.

Краљица Јелена је најпознатија по својој задужбини, манастиру Градац с црквом посвећеном празнику Благовести. Подигнута на старијем култном месту које још увек чува трагове рановизантијског храма (мада су археолошка истраживања дошла и до налаза чак из неолита), архитектура цркве носи одлике романоготског стила, који је у Србији у 13. веку био одлика екстеријера тзв. Рашке групе споменика, насупрот византијски конципованом ентеријеру и зидном сликарству. Градац и више од осталих Рашких споменика одражава ту везу са Западом, што се одувек сматрало последицом краљичиног порекла: осмострани тамбур куполе, одсуство сферних пандантифа, а присуство контрафора, лукова преломљених у темену итд. издваја градачку цркву од византијских архитектонских остварења и посебно приближава готици у оним крајевима Италије где је романика дуже трајала, уз скромније прихватање готичких одлика.

Фреске очуване у Градцу указују на напуштање оних монументалних сликарских идеала који су свој врхунац доживели у манастиру Сопоћани, задужбини Јелениног мужа краља Уроша I. Иако се поједине фигуре светитеља могу мерити с најбољим сопоћанским остварењима, ово зидно сликарство с друге стране наговештава долазак другачијих стилских схватања која предност дају наративности и детаљном приказу свих епизода догађаја из Христовог и Богородичиног живота.

Изложба ће бити састављена из три сегмента.

Први и најважнији се бави откривањем личности краљице Јелене, њеном ктиторском делатношћу и ликовним представама, не само у манастиру Градац већ и на другим ктиторским или историјским композицијама у црквама које су подизали њен супруг и њени синови. За претраживање историјских извора и историјско-уметничких аспеката, предвиђена је израда тројезичног компјутерског програма (српски, француски, енглески) кроз који би посетиоци могли да се повежу са историјским раздобљем Европе, и уже Балкана, у оквиру којег је Јелена живела. Уз то, и цитати из њеног житија би додатно осветлили њену улогу у историји српске средњовековне државе на преласку из 13. у 14. век. Указаће се и на друге Јеленине задужбине које ће такође допринети бољем разумевању њеног порекла.

Други сегмент изложбе посвећен је археолошким истраживањима и проучавању архитектуре градачке цркве. Археолошки материјал, цртежи и фотографије целине, осветлиће континуитет у развоју ове историјске локације, различите периоде у којима се култно место одржавало и развијало, све до конзерваторско-рестаураторских радова у другој половини 20. века на архитектури средњовековне цркве, који - када су изведени,  - представљали врхунац европске конзерваторске мисли, али то представљају и данас.

Трећи део изложбе посвећен је сликарству Богородичине цркве. Копије фресака и постери великог формата осветлиће овај изузетно важан фреско ансамбл, на неки начин прекретницу у сликарској активности мајстора који су радили за српске владаре, и ускоро за обогаћену српску властелу која у једном тренутку влада већим делом балканског полуострва. Идеја је да се укаже на рад оних сликара који се труде да прате монументални стил Милешеве и Сопоћана, али и других који преко градачког сликарства уносе у српску средину она обележја која ће бити доминантна већ у задужбинама Јелениног сина Милутина, који је - такође према предању - подигао и/или обновио чак четрдесет цркава.

Имајући у виду да се 2022. године обележава 50-годишњица усвајања Унескове Конвенције о заштити Светске културне и природне баштине, овом изложбом ће се приказати и рад наше централне установе заштите, Републичког завода за заштиту споменика културе. Након што је СФР Југославија ратификовања Конвенцију из 1972.  године, Републички завод је предузео низ великих радова управо на највреднијем наслеђу средњовековне Србије, поштујући смернице Конвенције али и ранијих међународних докумената, пре свега Венецијанске повеље чији је један од потписника био и архитекта Ђурђе Бошковић, професор Универзитета у Београду.

Изложба ће бити отворена за јавност до 16. децембра 2022. године, од уторка до суботе од 11.30 до 19.30 часова.

Радионица сликања средњовековних орнамената на малтерној подлози

Радионица сликања средњовековних орнамената на малтерној подлози одржаће се 3. децембра 2022. у 11 часова у Културном центру Србије.

Пријаве за учешће на: info@ccserbie.com

У оквиру радионице учесници ће се упознати са сликарским техникама al fresco и al secco. Сазнаће њихов историјат, значај и разлике. Упознаће се са процесом њихове припреме и израде као и процеса конзервације и рестаурације некада и данас.

Током радионице учесници ће моћи да одаберу предложак орнамента из средњовековних цркава са подручја Србије и на унапред припремљеној подлози малог формата од кречног малтера самостално израде копију.

Изложба "Српско позориште у Великом рату"

Отварање изложбе "Српско позориште у Великом рату" одржаће се 17. новембра 2022. у 19 часова у Културном центру Србије.

Први светски рат је за Србију, већ исцрпљену претходним Балканским ратовима, био предуг и претежак. На територији Србије, па ни у Новом Саду који је до рата припадао Аустроугарској монархији, позоришта нису радила.

У међувремену, позоришни живот се преноси ван граница земље, на Крф и Корзику, на Солунски фронт, у Бугарску, Мађарску и Аустрију, у Француску и Тунис. Глумци постају војници, заробљеници, рањеници, избеглице, и позориште оживљује тамо где застану. У помоћ им прискачу официри, интелектуалци и даровити аматери свих струка.

Војничка позоришта су прављена на брзину, на самим борбеним линијама, на положају, аскирана... Деловала су у затишјима између борби, између наредби за покрет. Рањени и болесни српски војници и цивили опорављали су се у многољудним реконвалесцентским центрима. Међу њима је било глумаца, па и глумица који би чим су им то здравствена стања дозвољавала – оснивали позоришта. Позоришта у заробљеничким логорима била су најбројнија, само у Аустроугарској монархији било их је шездесет осам. Заробљеници
измучени глађу и хладноћом, изнурени присилним радом, на ивици смрти, правили су позоришта!

Представе су игране на отвореном, у постојећим амфитеатрима или у баракама, гаражама и другим погодним грађевинама; гледалишта су могла да приме од неколико стотина до неколико хиљада гледалаца. Сценографије су импровизоване од сандука за муницију и неупотребљивих авионских крила, или тешко набављеног материјала из најближих градова. Проблем набавке костима је савладаван захваљујући поклонима љубитеља позоришта, али највише често задивљујућој инвенцији појединаца: историјски костими су прављени од џакова за храну и шаторског платна који су фарбани и сликани националним шарама, оклопи, калпаци и коленице од лимених кутија од гаса, зејтина и конзервисане хране, а мачеви су дељани од
летава.

Репертоар је био претежно родољубиво-национални, радо су гледане и комедије домаћих аутора  (Трифковића, Стерије, Нушића), а играна су и дела страних аутора, па чак и Молијерова. Неки текстови су били пренети из земље у изгнанство, али најчешће су их глумци записивали по сећању.

У свим позориштима и њиховим програмима необично важну улогу су одиграли војни оркестри, цивилни музичари и цигански оркестри, предвођени професионалним музичарима. Поред организованих позоришних трупа, на ратишту и у избеглиштву, српски глумци су и појединачно приређивали програме.

Позориште се јавило из човековог исконског порива и током векова траје као његова насушна потреба. Један од доказа за ову тврдњу је свакако и прича о српским војничким, заробљеничким и реконвалесцентним позориштима која су настајала и деловала у немогућим условима током Првог светског рата.

Колики су значај и улогу ова позоришта имала за ратнике, заробљенике и болесне, у часовима неспокојства, депресије и носталгије – можемо само да наслутимо. Причу о овим неописиво тешким временима изложба доноси фотографијом, документима, аудио-визуелним материјалима из фондова Музеја позоришне уметности Србије.

Аутори изложбе и каталога: Мирјана Одавић и Јелица Стевановић
Дизајн: Јован Тарбук
Видео: Предраг Тончић
Превод: Марија Панић

Публика ће моћи да погледа изложбу од 17. до 26. новембра 2022, од уторка до суботе од 11:30 до 19:30.

Изложба "Ecovision"

Отварање изложбе "Ecovision" одржаће се 3. новембра 2022. у 19:30 часова у Културном центру Србије.

Са великим задовољством најављујемо изложбу под називом "Еcovision" која је инспирисана природом и њеном лепотом. Природна добра планете зависе од човека, зато је брига о животној средини задатак човечанства, јер земљу позајмљујемо од оних који долазе после нас.

Стога фотографија, најмасовније средство комуникације данас, на најбољи начин, говори о нашој вези са природом. Моћ фотографије је у томе да одшкрине људску душу, да пусти део светлости и инспирише.
Радови који чине изложбу откривају светове који су пред нама, али и постављају питање, која је наша улога и место у свему томе. Јединственом поставком фотографија указује се на богатсво Србије и уједно поручује публици:

"Природа је уметничко, ауторско дело, не смеш је променити, преобликовати, нити неовлашћено преузети!"

Поред тога, у суботу, 12. новембра 2022. у 17 часова, одржаће се трибина „Фотографија и њена способност да утиче на друштвене промене“.

Изложбу можете погледати од 3. до 11. новембра 2022, од уторка до суботе од 11:30 до 19:30.

Изложба „Свет по Илији“

Отварање изложбе "Свет по Илији" одржаће се 13. октобра 2022. у 19 часова у Културном центру Србије.

У години када се у Центру Помпиду по први пут отвара и одељак арт брут уметности, у његовом непосредном окружењу, у изложбеном простору Kултурног центра Србије у Паризу, Музеј наивне и маргиналне уметности - МНМУ (Београд, Србија) приређује мултимедијалну изложбу Свет по Илији, посвећену уметничком опусу Илије Башичевића Босиља, светског класика неконвенционалне уметности чија дела баштине међународне збирке многих угледних институција, међу којима и Центар Помпиду и МНМУ. Публика ће моћи да погледа репрезентативна дела из збирке Музеја наивне и маргиналне уметности, колекције Ото Бихаљи-Мерин и Музеја наивне умeтности Илијанум, Шид. Изложбу прати богат тројезични каталог са текстом реномиране ауторке из Париза - Барбаре Сафарове, као и пројекција документарног филма о Илији Башичевићу Босиљу виртуелна изложба кроз музеј Илијанум, Шид.

Публика ће моћи да погледа изложбу од 13. до 29. октобра 2022, од уторка до суботе од 11:30 до 19:30.

Изложба "Искази чисте свести"

Отварање изложбе "Искази чисте свести" одржаће се 22. септембра 2022. у 19:30 часова у Културном центру Србије.


Изложба Уметнички дијалози Нови Сад - Темишвар: Искази чисте свести део је вишегодишњег програма сарадње два културолошки  блиска града започета 2016. године проглашењем Темишвара и Новог Сада Европским престоницама културе. Изложба представља актуелне уметничке сцене Новог Сада и Темишвара и афирмише један од најзначајнијих европских културних пројеката  Европска престоница културе. Изложба ће након Париза бити приказана у Београду, Новом Саду и Темишвару.

Уметници кроз свој досадашњи опус и дискурс, инсистирају на поштовању оних начела уметности који могу представљати естетско-етички систем потребан друштву као ослонац, као својеврсна арматура и основно начело. Ради се о одлучним, јасним и комплексно дефинисаним исказима, препознатљивим по властитим специфичностима и персоналностима. Њихова уметност поседује чисту свест о властитој мисији и њеној вредности.

Као део пратећег програма,  23. септембра у Румунском културном институту у Паризу биће представљена румунско-српска уметничка  сарадња на  фестивалу Дунавски дијалози.

Кустоси изложбе: Ами Барак (Париз) и Сава Степанов (Нови Сад)

Уметници:

Ана Адам, Пуша Петров, Влад Нанка и Нона Инеску (Румунија)

Урош Ђурић, Тадија Јаничић, Мирјана Благојев и Наташа Теофиловић (Србија).


Изложбу можете погледати од 22. септембра до 8. октобра 2022., од уторка до суботе од 11:30 до 19:30.

Изложба "Сирогојно - Дневник једног века"

Изложба Сирогојно - Дневник једног века кроз кратку форму наратива, документарне фотографије и експонате приказује сегменте културе, личне и друштвене догађаје у планинском селу западне Србије током 20. века. 

Живећи обичан свакодневни живот, људи стварају историју, културу и обликују свој идентитет. Из те мале, приватне историје могу се посматрати велики историјски догађаји, различити идеолошки оквири, привређивање, градитељство, становање одевање, веровање, ритуали и обичаји, традиција и културно наслеђе у целости.

Кроз изложбу Сирогојно -Дневник једног века и кратке филмове ,,Сирогојно“ и “Плетиљама у част” водимо вас у упознавање Сирогојна, села живе културе, традиције и моде, у свету познатом по ручно рађеним вуненим џемперима “Сирогојно”, креаторке Добриле Смиљанић.

Аутор изложбе: Музеј на отвореном ,,Старо село’'

Изложба ће бити отворена за јавност од 6. до 17. септембра 2022. године.