Представа „Две жене и један рат“

Представа „Две жене и један рат“

Представа „Две жене и један рат“ одржаће се 24. новембра 2022. у 19.30 часова у Културном центру Србије.

Обавезне резервације на: info@ccserbie.com


Дом Јеврема Грујића, музеј историје, уметности и дипломатије под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, представља представу: „Две жене и један рат“ у Културном центру Србије у Паризу.

Улоге тумаче: Вјера Мујовић, Марија Бергам и Петар Арсић.

Представа је рађена у режији Алека Цонића, по тексту Јелене Кајго.

Вјера Мујовић и Марија Бергам тумаче улоге једних од највећих заборављених српских добротворки Мабел Грујић и Јелене Лозанић.

Ово је представа о пријатељском односу два народа, српског и америчког током Великог рата, најкритичнијег периода наше историје, а која се огледа кроз судбину двеју жена, које су вишегодишњим, страственим залагањем за Србију шириле дипломатску мисију широм света. Једна је Американка - Мабел Данлоп Гордон Грујић, удата за српског дипломату, Славка Грујића, а друга Српкиња - Јелена Лозанић, касније удата за највећег америчког добротвора српског народа Џона Фротингама. Обе имају две домовине - Србију и Америку.


Оне су прави пример заборављених српских хероина, потиснутих у тишину и заборав, што нас је подстакло да их поново оживимо у нашем сећању. Субине и заборављене приче две непоколебљиве и одважне добротворке српског народа – Мабел и Јелене, верно ће дочарати глумице Вјера Мујовић у улози Мабел Грујић и Марија Бергам као Јелена Лозанић. У улози батлера Џејмса, игра Петар Арсић.


Због свог снажног хуманитарног рада, Мабел Грујић, је светска штампа прозвала српском Јованком Орлеанком. Препричавало се како је окупила и ујединила америчке даме из високог друштва да плету вунене чарапе за српске војнике на фронту и са својим усвојеним народом прешла Албанију, током чега је заувек изгубила шансу за потомством. Заједно са Михајлом Пупином градила је домове за напуштену српску сирочад и мобилисала америчке лекаре да дођу у Србију и помажу својим колегама у болницама. Њеном предавању о страдању српског народа на Универзитету Принстон присуствовало је преко 4 000 студената, као и тадашњи председник Универзитета - Вудро Вилсон, који постаје њен велики пријатељ.

Једна од највећих заслуга овог српско-америчког пара, Мабел и Славка Грујића, јесте анимација Карнеги фондације да упути новац - тадашњих 100 000 долара, за изградњу Универзитетске библиотеке у Београду, што ће остати један од њихових највећих доприноса.

Са друге стране - Јелена Лозанић, ћерка првог ректора београдског универзитета, Симе Лозанића била је велики борац за женска права, а током рата добровољна болничарка која се бринула о ратној сирочади. Као представница југословенског Црвеног крста, током рата, од 1915. до 1920. године, одлази у велику хуманитарну мисију у Америку где сакупља новац за српску војску и изнемогао народ. Попут Мaбел, и она је покретала радионице у којима су Американке и Канађанке шиле завоје и одећу за српске војнике, гостовала на бројним универзитетима и држала предавања широм Америке.


Управо тамо упознаје своју највећу љубав - Џона Фротингама, који је већ увелико заражен љубављу према Србији у којој је провео најлепше године током којих је одхранио преко 600 деце из Врања и околине. Овај заборављени амерички добротвор је поклонио Србији у виду донација износ од чак четири државна буџета наше земље из 1915. године!